斯科奇布哈宫
斯科奇布哈宫(克罗地亚语:Palača Skočibuha)是杜布罗夫尼克的一座文艺复兴宫殿,属于斯捷波维奇-斯科奇布哈(Stjepović-Skočibuha)家族, 位于普斯蒂耶纳(Pustijerna)区的雷斯蒂切瓦街(Restićevoj ulici)[1] 它建于1549-1553年之间,是杜布罗夫尼克历经各种自然和社会动荡中而幸存下来,今天为数不多的文艺复兴宫殿之一。今天,它部分用作住宅,部分废弃,任其腐烂。
历史
[编辑]宫殿建在贵族尼卡·久尔杰维奇(Nika Đurđevića)故居的旧址上。业主是平民托莫·斯捷波维奇·斯科奇布哈(Tomo Stjepović zvani Skočibuha)[2],他来自希潘岛的水手家庭,出生于1484年,通过航海、造船和贸易致富。
从1527年到1557年期间,他密集地购买土地和房屋,为自己和家人建造宫殿。他的商业实力,以及那个时期社会阶层的变化,最好的证明就体现在他在普斯蒂耶纳建造的家族宫殿,这是该市历史上为贵族保留的部分,靠近杜布罗夫尼克主教座堂和总督宫(离市中心的公众和教堂越近,说明住宅的主人就越重要)。[3]1559年托莫死后,他的儿子Vice 成为一家之主,成功地继续他父亲的事业,并且像他的父亲一样,建造苏久拉杰(Suđurađ)避暑别墅(Ljetnikovac Vice Stjepovića-Skočibuhe na Šipanu)和“三教堂”(Tri crkve)宫殿。
普斯蒂耶纳宫殿的立面设计于 1549 年,作者是帕多瓦的安东(Antun iz Padove)。[4] ,并由当地建筑师伊万·多里什(Ivan Doriš)领导,于 1550 年至 1553 年建造。[5] 对于石材、家具和窗,则由约西普·安德里吉奇(Josip Andrijić)和伊万·安德里吉奇(Ivan Andrijić)负责。
这座宫殿在斯科奇布哈家族之后易主,最后拥有的贵族家族是比扎罗家族。
参考
[编辑]- ^ Turistička zajednica grada Dubrovnika: Pustjerna (页面存档备份,存于互联网档案馆), pristupljeno 29. srpnja 2016.
- ^ Tomov otac bio je Stjepan (Stijepo) Sagroević – Krivonosović. Njegova djeca prezivaju se Stjepović. Skočibuha i Krivonosović, nadimci obitelji, prenoseći se s koljena na koljeno, pretvorili su se u prezimena pod kojima ih se može naći i u arhivskim spisima.
- ^ Grujić, Nada. Zlatno doba Dubrovnika XV. i XVI. stoljeće, Katalog, 1987., str. 310.
- ^ Majstor Antun iz Padove (Padova, ? – Dubrovnik, 1562.) graditelj je koji je 1539. godine primljen u službu Dubrovačke Republike kao protomajstor državnih gradnji. Bio je zadužen i za izradu topova i bombardi. Vidi: Enciklopedija hrvatske umjetnosti, svezak 1, 1995., str, 23.
- ^ Kesterčanek, Frano. Nekoliko podataka o renesansnoj palači Skočibuha – Bizzaro u Dubrovniku, Anali historijskog instituta u Dubrovniku, Dubrovnik, 1956., broj 4-5, str. 237., 239.
- Sorić, Ante (ur.). Zlatno doba Dubrovnika XV. i XVI. stoljeće, Zagreb, 1987.
- Kesterčanek, Frano. Nekoliko podataka o renesansnoj palači Skočibuha – Bizzaro u Dubrovniku, Anali historijskog instituta u Dubrovniku, Dubrovnik, 1956., broj 4-5, str. 235 – 244.
- Grujić, Nada. Klasični jezik stambene renesansne arhitekture Dubrovnika, Peristil – zbornik radova za povijest umjetnosti, Zagreb, 1992. – 1993., broj 35/36, str. 121 – 142.
- Grujić, Nada. Renesansna palača, renesansni ljetnikovac i gotička tradicija“, Zbornik radova sa Simpozija Likovna kultura Dubrovnika 15. i 16. stoljeća, Zagreb, 1991., str. 52 – 63.
- Živanović, Duško i Vuković, D. Jedna renesansna palata u Dubrovniku, Urbanizam i arhitektura, 1950., broj 3 – 4.