醒來吧，羅馬尼亞人

〈醒來吧，羅馬尼亞人〉

Deșteaptă-te, române!
歌詞及曲譜
羅馬尼亞國歌 摩爾多瓦前國歌
別稱	Un răsunet 〈回聲〉
作詞	Andrei Mureșanu，1848
作曲	Gheorghe Ucenescu，1848
採用	1990 - 羅馬尼亞 1991 - 摩爾多瓦
廢止	1994 - 摩爾多瓦
音訊樣本
Deșteaptă-te, române! (Instrumental) 檔案 幫助

羅馬尼亞國歌歷史
1862 - 1884	勝利進行曲
1884 - 1948	君王萬歲
1948 - 1953	打破的鎖鏈
1953 - 1977	我們讚美你，羅馬尼亞
1977 - 1990	三色旗
1990 -	醒來吧，羅馬尼亞人

摩爾多瓦國歌歷史
1917 - 1918	醒來吧，羅馬尼亞人
1945 - 1991  1945 - 1980  1980 - 1991	摩爾達維亞蘇維埃社會主義共和國國歌  原歌詞  修訂歌詞
1991 - 1994	醒來吧，羅馬尼亞人
1994 -	我們的語言

《醒來吧，羅馬尼亞人》（羅馬尼亞語：Deșteaptă-te, române）是羅馬尼亞的國歌，啟用於1990年，作詞者為Andrei Mureșanu（1816年-1863年），作曲者Anton Pann（1796年-1854年）。這首歌在1917年到1918年和1991年到1994年之間兩度成為摩爾多瓦的國歌，1994年摩爾多瓦將國歌換為《我們的語言》。

這首歌作於1848年革命期間，原名《回聲》（Un răsunet）。這首歌在當年7月29日在Râmnicu Vâlcea首次歌唱，隨後被當作革命頌歌，並更名《醒來吧，羅馬尼亞人》。從那時起，這首代表自由和愛國的歌曲在羅馬尼亞的所有主要的衝突中被演唱，包括1989年導致羅馬尼亞共產黨領袖壽西斯古倒台的羅馬尼亞革命。這首歌在1989年革命後成為了羅馬尼亞國歌，代替了共產黨時代的《三色旗》。

每年7月29日是羅馬尼亞的「國歌日」（Ziua Imnului național）。

歌詞

原詩有11段，在正式場合作為國歌演唱第一、二、四、十一段。

羅馬尼亞語	羅馬尼亞語西里爾字母（1848年）	羅馬尼亞語國際音標
Deșteaptă-te, române, din somnul cel de moarte, În care te-adânciră barbarii de tirani! Acum ori niciodată, croiește-ți altă soarte, La care să se-nchine și cruzii tăi dușmani. Acum ori niciodată să dăm dovezi la lume Că-n aste mâni mai curge un sânge de roman, Și că-n a noastre piepturi păstrăm cu fală-un nume Triumfător în lupte, un nume de Traian!       Înalță-ți lata frunte și caută-n giur de tine, Cum stau ca brazi în munte voinici sute de mii; Un glas ei mai așteaptă și sar ca lupi în stâne, Bătrâni, bărbați, juni, tineri, din munți și din câmpii!       Priviți, mărețe umbre, Mihai, Ștefan, Corvine, Româna națiune, ai voștri strănepoți, Cu brațele armate, cu focul vostru-n vine, „Viața-n libertate ori moarte!「 strigă toți.       Pre voi vă nimiciră a pizmei răutate Și oarba neunire la Milcov și Carpați! Dar noi, pătrunși la suflet de sfânta libertate, Jurăm că vom da mâna, să fim pururea frați!       O mamă văduvită de la Mihai cel Mare Pretinde de la fii-și azi mână d-ajutori, Și blastămă cu lacrămi în ochi pe orișicare, În astfel de pericul s-ar face vânzători!       De fulgere să piară, de trăsnet și pucioasă, Oricare s-ar retrage din gloriosul loc, Când patria sau mama, cu inima duioasă, Va cere ca să trecem prin sabie și foc!       N-ajunse iataganul barbarei semilune, A cărui plăgi fatale și azi le mai simțim; Acum se vâră cnuta în vetrele străbune, Dar martor ne e Domnul că vii nu o primim!       N-ajunse despotismul cu-ntreaga lui orbie, Al cărui jug din seculi ca vitele-l purtăm; Acum se-ncearcă cruzii, în oarba lor trufie, Să ne răpească limba, dar morți numai o dăm!       Români din patru unghiuri, acum ori niciodată Uniți-vă în cuget, uniți-vă-n simțiri! Strigați în lumea largă că Dunărea-i furată Prin intrigă și silă, viclene uneltiri!       Preoți, cu crucea-n frunte căci oastea e creștină, Deviza-i libertate și scopul ei preasfânt. Murim mai bine-n luptă, cu glorie deplină, Decât să fim sclavi iarăși în vechiul nost'pământ!	Deщеаптъ-те, роmъnе, dіn соmnȢл чел dе móрте Ꙟn каре тĕ аdъnчіръ барбарii dе тіраnĭ! АкȢm орĭ nічĭ оdатъ кроĭеще'цĭ алтъ сóрте Ла кареа съ се 'nкіnе ші крȢzіĭ тъĭ dȢшmаnĭ! АкȢm, орĭ nічĭ оdатъ съ dъm dовеzĭ ла лȢmе, Къ 'nасте mъnĭ mаĭ кȢрџе Ȣn съnџе dе роmаn, Шĭ къ'n а nóстре пептȢрĭ пъстръm кȢ фалъ Ȣn nȢmе ТрĭȢmфътор dе пополĭ, Ȣn nȢmе dе Траĭаn. Ꙟnалцъ'цĭ лата фрȢnте, ші каȢтъ 'n џіȢр dе тіnе КȢm стаȢ ка браzĭ ꙟн mȢnте воĭnічĭ сȢте dе mіĭ! Ꙋn глас еĭ mаĭ ащеатъ ші сар ка лȢпĭ ꙟн стіnе Бътръnĭ, бърбацĭ, жȢnĭ, тіnерĭ dіn mȢnцĭ ші dіn къmпіĭ! Прівіцĭ mъреце Ȣmбре, МіхаĭȢ, Щефаn, Корвіnе Ла nаціа роmъnъ, л'аĭ востріĭ стръnепоцĭ! КȢ брацеле арmате, кȢ фокȢл вострȢ'n віnе, Віĭацъ 'n лібертате, орĭ móрте стрігъ тоцĭ! Пре воĭ въ nimiчіръ а пісмеĭ ръȢтате Ші óрба nеȢnіре ла Мілкоб ші Карпацĭ! Daр nоĭ пътрȢnшĭ ла сȢфлет de сфъnта лібертате, ЖȢръm, къ воm da mъna, съ фіm пȢрȢреа фрацĭ! О mаmъ веdȢвітъ dела МіхаĭȢ чел mаре Претіndе dела фіі'шĭ аzĭ mъnъ d'ажȢтор; Ші бластъmъ кȢ лакръmĭ ꙟн окĭ, пе орĭ шікаре, Ꙟn астфелĭȢ dе перікȢл се фаче въnzътор. De фȢлџере съ пеаръ, de тръсnет ші пȢчóсъ, Орĭ каре с'ар ретраџе din глоріосȢл лок, Къnd патріа саȢ mama кȢ іnima dȢióсъ, Ва чере ка съ тречеm прin сабіе ші фок. N'aжȢnсе iaтагаnȢл барбареĭ сеmiлȢnе, А кърȢĭ плъџĭ фатале ші аzĭ ле maĭ сіmціm; АкȢm се вѫръ кnȢта ꙟн ветреле стръбȢnе, Daр maртор nе é DomnȢл къ віĭ nȢ о прііmim. N'aжȢnсе dеспотісmȢл кȢ 'nтеага лȢĭ орбіе, А кърȢĭ жȢг din веакȢрĭ ка вітеле'л пȢртъm; АкȢm се 'nчеаркъ крȢzіĭ ꙟн óрба лор трȢфіе, Съ ne ръпіаскъ ліmба: dар mорцĭ nȢmaĭ о dъm! Роmъnĭ dіn патрȢ ȢnгĭȢрĭ, акȢm, орĭ nічĭ оdатъ Ꙋnіцĭ'въ ꙟн кȢџет, Ȣnіцĭ'въ 'n сіmцірĭ! Стрігацĭ ꙟн лȢmеа ларгъ къ DȢnъреа'ĭ фȢратъ Пріn іnтрігъ ші сілъ, віклеnе Ȣnелтірĭ! Преоцĭ, кȢ крȢчеа'n фрȢnте, къчĭ óстеа é крещіnъ, Deвіzа'ĭ лібертате, ші скопȢл еĭ преа сфъnт! МȢріm mаĭ біnе 'n лȢптъ, кȢ глоріе deпліnъ, Deкът съ фіm склаві ĭаръшĭ ꙟн векĭȢл nост пъmъnт!	[deʃˈte̯aptəte roˈmɨne din ˈsomnul t͡ʃel de ˈmo̯arte] [ɨŋ ˈkare te̯adɨnˈt͡ʃirə barˈbarij de tiˈranʲ] [aˈkum orʲ nit͡ʃoˈdatə kroˈjeʃtet͡sʲ ˈaltə ˈso̯arte] [la ˈkare sə seŋˈkine ʃi ˈkruzij təj duʃˈmanʲ] [aˈkum orʲ nit͡ʃoˈdatə sə dəm doˈvezʲ la ˈlume] [kən ˈaste mɨnʲ maj ˈkurd͡ʒe un ˈsɨnd͡ʒe de roˈman] [ʃi kən a ˈno̯astre ˈpjepturʲ pəsˈtrəm ku ˈfaləwn ˈnume] [tri.umfəˈtor ɨn ˈlupte un ˈnume de traˈjan] [ɨˈnalt͡sət͡sʲ ˈlata ˈfrunte ʃi ˈkawtən d͡ʒur de ˈtine] [kum staw ka brazʲ ɨn ˈmunte vojˈnit͡ʃʲ ˈsute de mij] [uŋ ɡlas jej maj aʃˈte̯aptə ʃi sar ka lupʲ ɨn ˈstɨne] [bəˈtrɨnʲ bərˈbat͡sʲ ʒunʲ ˈtinerʲ din munt͡sʲ ʃi diŋ kɨmˈpij] [priˈvit͡sʲ məˈret͡se ˈumbre miˈhaj ʃteˈfan korˈvine] [roˈmɨna nat͡siˈune aj ˈvoʃtri strəneˈpot͡sʲ] [ku ˈbrat͡sele arˈmate ku ˈfokul ˈvostrun ˈvine] [viˈat͡san liberˈtate orʲ ˈmo̯arte ˈstriɡə tot͡sʲ] [pre voj və nimiˈt͡ʃirə a ˈpizmej rə.uˈtate] [ʃi ˈo̯arba ne.uˈnire la ˈmilkov ʃi karˈpat͡sʲ] [dar noj pəˈtrunʃʲ la ˈsuflet de ˈsfɨnta liberˈtate] [ʒuˈrəm kə vom da ˈmɨna sə fim ˈpurure̯a frat͡sʲ] [o ˈmamə vəduˈvitə de la miˈhaj t͡ʃel ˈmare] [preˈtinde de la ˈfijʃʲ azʲ ˈmɨnə daʒuˈtorʲ] [ʃi ˈblastəmə ku ˈlakrəmʲ ɨn okʲ pe oriʃiˈkare] [ɨn ˈastfel de peˈrikul sar ˈfat͡ʃe vɨnzəˈtorʲ] [de ˈfuld͡ʒere sə ˈpjarə de ˈtrəsnet ʃi puˈt͡ʃo̯asə] [orʲˈkare sar reˈtrad͡ʒe diŋ ɡloriˈosul lok] [kɨnd ˈpatri.a saw ˈmama ku ˈinima duˈjo̯asə] [va ˈt͡ʃere ka sə ˈtret͡ʃem prin ˈsabi.e ʃi fok] [ˈnaʒund͡ʒe jataˈɡanul barˈbarej semiˈlune] [a ˈkəruj pləd͡ʒʲ faˈtale ʃi azʲ le maj simˈt͡sim] [aˈkum se ˈvɨrə ˈknuta ɨn ˈvetrele strəˈbune] [dar ˈmartor ne je ˈdomnul kə vij nu o priˈmim] [ˈnaʒund͡ʒe despoˈtismul kunˈtre̯aɡa luj orˈbi.e] [al ˈkəruj ʒuɡ de ˈsekulʲ ka ˈvitelel purˈtəm] [aˈkum senˈt͡ʃe̯arkə ˈkruzij ku ˈo̯arba lor truˈfi.e] [sə ne rəˈpe̯askə ˈlimba dar mort͡sʲ ˈnumaj o dəm] [roˈmɨnʲ din ˈpatru ˈuŋɡjurʲ aˈkum orʲ nit͡ʃoˈdatə] [uˈnit͡sivə ɨŋ ˈkud͡ʒet uˈnit͡sivən simˈt͡sirʲ] [striˈɡat͡sʲ ɨn ˈlume̯a ˈlarɡə kə ˈdunəre̯aj fuˈratə] [prin ˈintriɡə ʃi ˈsilə viˈklene unelˈtirʲ] [ˈpre.ot͡sʲ ku ˈkrut͡ʃe̯an ˈfrunte kət͡ʃʲ ˈo̯aste̯a e kreʃˈtinə] [deˈvizaj liberˈtate ʃi ˈskopul ej pre̯aˈsfɨnt] [muˈrim maj ˈbinen ˈluptə ku ˈɡlori.e deˈplinə] [deˈkɨt sə fim sklavʲ ˈjaraʃʲ ɨn ˈvekjul nost pəˈmɨnt]

俄語

Отбрось оковы, сердце румынского народа,
Восстань от векового, от мертвенного сна!
Уже настало время зажечь огонь свободы
И за свои страданья врагам воздать сполна!

Уже настало время низвергнуть гнет тирана,
Принесший столько горя и зла краям родным.
Пусть целый мир узнает: мы — правнуки Траяна,
И чести славных предков вовек не посрамим!

Как сосны вековые, стоят стеной солдаты,
Готовы с грозным кличем помчаться на врага,
Разя за край родимый, за гордые Карпаты:
Без родины свободной нам жизнь не дорога.

О Михай, Штефан, Матьяш, великие владыки,
Не стыдно нам, потомкам, в глаза вам посмотреть:
В руках мечи сверкают, огнём пылают лики,
Как гром, призыв суровый: «Свобода или смерть!»

Погибель принесли вам кровавые раздоры,
Сердца сковала ваши жестокая вражда,
Но мы клянемся смело: ни реки и ни горы
Не смогут разделить нас, мы — братья навсегда!

Мать Михая-героя, вдова, стоит пред нами,
На славный подвиг ратный благословляет нас,
Но будет ею проклят с презреньем и слезами,
Кто дрогнет и отступит в тяжелый этот час.

Мы за тебя готовы пройти сквозь сталь и пламя,
Румыния, веди нас, сражаться нам вели!
Пусть тех, кто сердцем будет с коварными врагами,
Господь огнём и серой сотрет с лица земли!

Довольно мы страдали от черных ятаганов,
Нам не страшны удары позорного кнута.
Вставайте же, румыны! Долой ярмо тиранов!
Свобода, честь отчизны навек для нас свята.

Пусть враг нас хочет сделать скотиной бессловесной,
Похитить речь родную и мудрость наших книг,
На смертный бой пойдем мы, ряды смыкая тесно,
И не пленит захватчик свободный наш язык!

Сыны земли румынской, забудем разногласья,
Единой силой встанем за милый отчий край,
И о злодействе новом заявим громогласно:
В руках убийц коварных великий наш Дунай!

Благословенна будет грядущая расплата,
Священный, вечный подвиг — спасти страну свою.
Мы вызволим отчизну из рабства супостатов
Или падем со славой в отчаянном бою!

譯文

醒來吧，羅馬尼亞人，從死一樣的沉睡中
從野蠻暴君的壓迫中
就在現在建立新的命運
在這命運面前即使是最殘酷的敵人也會屈服

就在現在讓我們給世界證明
我們仍然流着羅馬人的血，
我們心中仍然為一個人驕傲
為英勇得勝的特拉揚驕傲。

抬起你寬廣的額頭，環顧四周，
成百上千的壯士如同山上的冷杉站立；
等待一個聲音，像撲向羊群的狼一樣，
來自山區和平原的老年、壯年、青年、少年。

看吧，那些偉人的幽靈們，米哈伊，史帝凡，科爾文內，
羅馬尼亞民族，你們的子孫，
手中拿着武器，血管中燃着你們的火焰
「不自由毋寧死！」，所有人喊道。

在米爾科夫河和喀爾巴阡山邊，
你因罪惡的嫉妒和蒙蔽下的不團結而被打敗。
但我們的靈魂被神聖的自由打動，
宣誓將永遠如同兄弟般團結。

米哈伊大帝時代的一位寡母，
要她的孩子們今日上前相助，
她眼裡的淚水譴責任何，
在這樣的危機下成為叛徒的人。

那些逃離這榮耀之地的人，
應在閃電和硫磺下消逝。
祖國或是母親深情召喚，
要我們穿越刀光和烈火。

我們受夠了野蠻新月的彎刀，
至今我們尚能感覺到其帶來的致命傷痕，
鞭子侵入了我們祖先的家園，
但主作見證，我們不會活着接受它。

我們受夠了專制的遮蔽，
幾個世紀以來戴着牲畜般的重軛；
現在自大的殘暴者想要
奪去我們的語言，但我們將至死不屈。

各地的羅馬尼亞人，機不可失，時不再來
統一思想，統一感受
向世界宣告多瑙河的盜取
是通過卑鄙的陰謀和武力

教士們，舉起十字架！我們的軍隊是基督教的，
我們的格言是自由，目標是神聖的，
在戰鬥中光榮地死去要好於，
再一次在我們古老的土地上成為奴隸。